ОСНОВНА  ШКОЛА »ЈОВАН  ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ«  ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАJ

Данашње село Ђурђево налази се јужно од Жабља и једно je од четири места у жабаљској општини. Кроз Ђурђево пролази важан шајкашки пут који повезује Тител са Жабљом. Од великог значаја за место je и близина магистралног пута који повезује Жабаљ са Новим Садом, a Нови Сад, опет преко Жабља, са Зрењанином. За Ђурђево je важна и близина железничке пруге којом су повезана три насеља: Жабаљ, Чуруг и Госпођинци.

Геоморфолошке и климатске прилике овог села заједничке су за целу општину Жабаљ, те се ј єдино у том контексту и могу посматрати. Територија општине Жабаљ простире се на лесној тераси и на алувијалној равни Тисе. Лесна тераса je састављена од леса, чија се дебљина креће од три до пет метара, а у подлози леса je жута иловача. Висина лесне терасе je на појединим местима ове територије различита, а у атару Ђурђева она се креће између 82 и 83 метра. Што се тиче алувијалне равни Тисе, она je најнижа на територији општине Жабаљ. Њена просечна надморска висина износи на северу 75, а на југу 74 метра. Југоисточно од Жабља и неточно од друма Жабаљ-Ћурђево простире се слабо изражена алувијална тераса. Она je веома расчлањена па нема равних површина, већ су то мање-више песковите хумке и удубљења, лучног облика, који су углавном оријентисани према алувијалној равни Тисе. Једна од највећих удолина je Девењ, који почиње северно од Ђурђева под називом Копово¹.

КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ

С обзиром на веће разлике између летњих и зимских темпе­ратура, жабаљска општина има више континенталну него умерено-континенталну климу. Најтоплији месец je јул са средњом температуром од 21,7° С, a најхладнији јануар са средњом температуром од - 1,8° С. Разлика у температури између јула и јануара износи 23,5° С, што клими жабаљске општине даје више карактеристике континенталне него умерено-континенталне климе.

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Климатске прилике и природа тла подручја на којем се налази данашње Ђурђево омогућили су изузетно повољне услове за развој биљног света. Око села се простиру прелепе простране ливаде, а посебан печат целокупном пејзажу даје дрвеће, којег овде има веома много. Најчешће врсте су топола и врба, багрема има мање, а главну улицу у селу украшавају засађени дрвореди липе. Плодно тле ђурђевачког атара омогућава гајење многих биљака које се користе за људску исхрану, за прерађивачку индустрију и сточну исхрану. Од житарица се данас највише гаји пшеница, мање јечам и овас, затим кукуруз, сунцокрет и друге културе. Ђурђево je до пре двадесет година било познато по производњи грашка, a последњих година се од повртарских биљака највише гаји паприка, парадајз и кромпир. Ђурђевчани су данас познати као изузетни произвођачи лубеница и диња, које пласирају широм Војводине, па и у друге крајеве наше земље.

Доста je развијено и сточарство, иако не толико као пре двадесетак година. Од дивљих животиіьа у месту односно његовој околини живе миш, пацов, јеж, кртица, дивља патка, фазан, врабац, врана, дивљи голуб и др. Близина реке Тисе омогућава мештанима да уживају у риболову на шарана, штуку, маїьова, златног караша итд.

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ И ВОДОСНАБДЕАЊЕ

За целу Шајкашку област карактеристичне су непрегледне површине зиратног земљишта, које представљају главно природ­но богатство овог краја. Испод танког слоја земљишта крију се и друга природна богатства. Економски значај од њих има земни гас и лес који се користи као сировина у цигларској индустрији. Битна геолошка творевина су и подземне воде, које се користе за водоснабдевање и у друге сврхе. Оне се јављају на различитим нивоима. Под плитком издани се подразумевају воде које се јављају на мањим дубинама, а подземне воде су оне које се појављују у више нивоа и на далеко већој дубини од плитке издани. Упркос чињеници да je ово подручје одувек било богато подземним водама, снабдевање становништва je раније било на изузетно ниском нивоу. До седамдесе'тих година овог века највећи део становништ­ва користио je воду за пиће из плитких копаних или цевних бунара плитке издани, која je често била бактериолошки неисправна. Део становништва користио je воду из субартерских водоносних хоризоната која je нешто квалитетнија и исправнија у хемијском и бактериолошком    погледу.    Најмање   je    било    заступљено водоснабдевање из дубљих артерских хоризоната. У Ђурђеву je 1968. године било 12 јавних бунара, који су црпели воду из субартерских хоризоната, са дубине од 70 до 90 метара. Данас ни један од њих више није у функцији. Од 1970. године у селу постоји водовод.