ОСНОВНА  ШКОЛА »ЈОВАН  ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ«  ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА ДО ФОРМИРАЊА ШАКАШКОГ БАТАЉОНА

Прошлост људског друштва се дели на праисторију и историју. Од постанка првог човека па до настанка класног друштва, писма и формирања државе, траје праисторијски период. Од тренутка када прошлост људског друштва можемо пратити не само на ос­нову остатака материјалне културе, већ и на основу писаних извора, наступа историјски период, који траје од пре шест хиљада година до данас.

Када се човек почео бавити сточарством и земљорадњом, данашња територија Војводине, плодна равница, постала je привлачна за многе народе. Неки од њих су овде подизали своја стална насеља, а многи су ту налазили само привремено боравиште и извор егзистенције. О њиховом животу на овим просторима говоре многи остаци материјалне културе и бројна археолошка налазишта на територији Војводине.

Поуздано се зна да су на подручју жабаљске општине живели Келти и Дачани. Познато келтско налазиште je Шајкаш, место надомак Ђурђева. Новија истраживања су употпунила археолошку карту са још два латенска налазишта: на граници атара Шајкаш-Ђурђево je локалитет „Олорија" и локалитет „Ливаде" или „Вукашинова бара", лево од летњег пута2. Бројна су налазиш­та латенске културе са краја другог и почетка првог века пре нове єре у целој Бачкој, а нарочито на подручју Шајкашке, што говори у прилог чињеници да je у то време келтско становништво чинило основну популацију у том подручју³.

Почетком првог века наше єре, у Панонску низију су продрла нова племена јужноиранског порекла - Сармати. Они су, за разлику од Келта и Дачана, који су се успешно бавили земљорадњом, били добри коњаници и сточари полуномадског типа⁴. Током времена, захваљујући природи овог тла и климатским приликама, они су прихватили живот у сталнијим насељима, па су се чак почели бавити и земљорадњом. Археолошких налаза на подручју Шајкашке, која би сведочила о начину живота Сармата, за сада нема, иако се претпоставља да су живели на овим просторима, јер су насељавали крајеве између Тисе и Дунава. Дачка племена, која су у то време већ била у Бачкој, морала су плаћати данак новим господарима. Почетком другог века наше єре римски цар Трајан je потукао Дачане и приморао их je да признају римску власт, а на њиховој територији je основана римска провинција Дакија. Бачка je међутим и даље била под влашћу Сармата. Половин ом петог ве­ка територију данашње Војводине пустошили су Хуни, после њих Готи, a крајем шестог века овде се насељавају Авари и Словени⁵.

У средњем веку територија Војводине није била једна целина, a састав становништва се често мењао. Један део Војводине je за време византијског цара Јустинијана (527 - 565) био привремено под византијском влашћу. Почетком VI века Авари и Словени, удружени у савез, продрли су на територију Византије све до Цариграда, али су тамо 626. године поражени. Крајем VII века франачки владар Карло Велики (742-814) уништио je аварску државу у Панонији, a територију своје државе je проширио све до Фрушке горе. Крајем IX века у Панонску низију се насељавају Мађари, који већ у X веку држе под својом влашћу највећи део данашње Војводине. Мађарска држава je у средњем веку била подељена на жупаније. Бач je био седиште Бачке жупаније, која je захватала само јужни део данашње Бачке, док je северни део сачињавао Бодрошку жупанију са седиштем у Бодрогу, у близини данашњег Бачког Моноштора.

После Косовске битке 1389. године Турци су почели упадати у Угарску. Српски деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) и поред тога што je био турски вазал, признао je врховну власт угарског краља Жигмунда. Добри односи између Угарске и Српске деспотовине настављени су и за време каснијих српских владара. После коначне пропасти Српске деспотовине на територију Угарске се населио знатан број Срба (1459). Турци су након пада Деспотовине наставили своја продирања и 1521. године су заузели Београд. Убрзо je освојена Петроварадинска тврђава коју су храбро бранили заједно Срби и Мађари. Јака турска војска предвођена султаном Сулејманом Величанственим наставила je поход према Угарској. Велика битка се одиграла 1526. године на Мохачком пољу где je угарска војска претрпела пораз. До 1552. године Турци су освојили Банат и тиме je цела Војводина дошла под њихову власт.

За време турских похода ови крајеви су претрпели страховита разарања и великим делом су били опустошени. Нова разарања Војводина je претрпела у Великом аустро-турском рату који je трајао од 1683-1699. године. Пошто су Срби из јужних крајева Србије били на страни аустријске војске, a против Турака, при повлачењу аустријске војске повлачио се и велики број српског становништва плашећи се турске освете. То je била Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. За заслуге које су Срби учинили Аустрији у овом рату они који су се населили на територију Хабзбуршке монархије добили су „привилегије", које су гарантовале слободу вероисповести. Kao граничари били су ослобођени неких феудалних обавеза, а имали су и доста широку црквено-школску аутономију. У поменутом рату на тлу Војводине одиграле су се две велике битке: код Сланкамена 1691. године и код Сенте 1697. године. Турци су у њима били поражени. Велики аустро-турски рат завршен je миром у Сремским Карловцима 1699. године. По овом миру граница између Аустрије и Турске пресецала je Војводину. Бачка je при­пала Аустрији a Банат Турској. Срем je подељен линијом Сланкамен-Моровић.

У следећем аустро-турском рату, који je трајао од 1716-1718. године, миром у Пожаревцу цела територија данашње Војводине je припала Аустрији. Тек након следећег рата, миром у Београду, 1739. године граница измећу Аустрије и Турске се усталила на Сави и Дунаву.

Beh након Карловачког мира 1699. године на територији Угарске je поново успостављена жупанијска управа. Међутим, због већих феудалних угњетавања становништва, нарочито оног које je пребегло из Турске, неки досељеници су се почели враћати па je запретила опасност да погранични део остане без становништва. Тадаје аустријски двор приступно формирању Војне границе према Турској. Основни задатак граничара био je да штите границу од Турака, да ратују на страни Аустрије, а у мирно време они државу нису ништа коштали. Били су директно под влашћу Бечког двора. Због таквог статуса имали су одговараjyhe повластице у односу на остало становништво на територији Угарске, које je било под влашћу жупанија.

Године 1702. формирана je Посавско-подунавска и Потиско-поморишка војна граница. Када je након Београдског мира 1739.

године граница успостављена на Сави и Дунаву, престала je потре­ба за Потиско-поморишком војном границом. Аустријски двор je 1741. године приступно њеном расформирању, што je изазвало ве­лико незадовољство код граничара, јер су се они осећали преварени, лишени свих дотадашњих привилегија. Због тога je Двор убрзо морао приступити формирању нове војне границе. Посебном наредбом царице Марије Терезије из 1763. године у југоисточном делу Бачке, између Дунава и Тисе, формиран je Шајкашки батаљон. У његовом саставу било je, од свог оснивања, и данашње Ђурђево.

Овај кратак преглед историјских збивања на територији данашње Војводине, и на територији Бачке, у ужем смислу, био je неопходан да би се стекао општи утисак о томе који су све народи живели на овим просторима пре настанка села и ко су све били господари ове територије на којој je оно подигнуто.

Након аустро-турских ратова територија данашње Војводине je била јако опустошена. Становништво се проредило, земљиште je било запарложено, са много мочвара. Обзиром да аустријској власти није било у интересу да ови крајеви остану толико пасивни у сваком погледу, предузимала je све да би ту оживела привредни живот. Први корак je била колонизација Војводине која je систематски спровођена током XVIII века. У интересу Бечког двора je било да у ове крајеве насели што већи број Немаца, који би, сем што би покренули привредни развој овог подручја, били и ослонац власти. Ту се насељавало и мађарско становништво, углавном сиромашнији слојеви. Словаци су се насељавали у више наврата све до XIX века. Половиним XVIII века из Закарпатја се у Војводину насељавају и Русини. Поред поменутих народа овде су насељавани или су се насељавали у мањем броју и Французи, Италијани, Шпанци, Бугари, Грци, Албанци, Јермени, Јевреји, Роми и други. У Банат се од 1718. го­дине насељавају Румуни, a крајем XVII века северни део Бачке насељавају Буњевци и Шокци.

Доласком становника из других земаља пренето je на територију Војводине и производно искуство тих земаља и достигнућа из других области живота. Пољопривреда je унапређена савременијом обрадом земље и уведене су нове ратарске културе. Вршени су мелиорациони радови на исушивању мочварног земљишта. Развија се трговина и занатство, а самим тим и градови.