ОСНОВНА  ШКОЛА »ЈОВАН  ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ«  ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

ОД РЕВОЛУЦИЈЕ 1848. ГОДИНЕ И РАЗВОЈАЧЕЊА ШАЈКАШКОГ

БАТАЉОНА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Револуционарни талас 1848. године захватно je више европских земаља па и Хабзбуршку монархију у чијим се границама налазила данашња Војводина. Револуција je планула и у Угарској, где су Мађари повели борбу за независност од Аустрије и за уки­данеє феудалних односа. Сазнавши о догађајима у Бечу и Пешти, становништво Војводине je спонтано подизало побуне. Сељаци су тражили укидање феудалних односа и поделу спахијске земље.

Превирања су захватила и Шајкашки батаљон па се и данашње Ђурђево нашло на попришту револуционарних збивања. Мало je извора на основу којих се могу пратити револуционарни догађаји у самом месту, па их можемо посматрати само у контек­сту целокупних збивања на територији Шајкашког батаљона. Срби су на овој територији формирали у Жабљу 4. априла 1848. го­дине једну депутацију за царски двор. Она je жеље шајкашког становништва предочила Министарству рата у Бечу. Молбе су се углавном односиле на црквена питања православних верника и на устројство Војне границе уопште. Срби у Шајкашком батаљону су полагали велике наде у царске одлуке које им je обећало Министарство рата у Бечу и при томе нису прелазили законске границе, као што je то био случај у неким другим местима Војводине³².

Ha Мајској скупштини у Сремским Карловцима 13. маја 1848. године Срби су прогласили аутономну Војводину, изабрали су војводу, патријарха и Главни одбор свог покрета. Делегати Бачке епархије из Шајкашке на Мајској скупштини били су из следећих места: Гардиновци, Ђурђево, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Лок, Мошорин, Надаљ, Тител и Чуруг. Из Ђурђева су као делегати присуствовали Михајло Мушицки и Тимотије Отић.

С обзиром да се мађарска влада оштро супротставила проглашењу аутономије Војводине, сукоб између Срба и Мађара je био неминован. To he имати кобне последице и за једне и за друге, јер уместо да су заједнички повели борбу против истог непријатеља, они су међусобним сукобом том истом непријатељу олакшали да им брже нанесе пораз.

Главни одбор српског покрета je 24. маја упутио проглас српском народу, a 3. јуна je посебно позвао шајкаше да се лате оружја, што je убрзо уродило плодом: више општина je Команди батаљона упутило депутације с молбом да им се уручи оружје и муниција33. Код Карловаца je око 400 наоружаних Срба прешло 6. јуна Дунав и пошло за Тител под вођством Захарија Јовановића. Из Титела je Јовановић прешао у Жабаљ идући преко Мошорина и Ћурђева. Ha том путу прикључили су му се многи шајкаши граничари из Сентивана, Ђурђева и Жабља. Јовановић je са својим људством заузео старожабаљску скелу преко Тисе и кренуо даље према Римском Шанцу. Узалудне су биле претње и апели владе на покорност граничара аустријском двору. Узбуђење и револуционарни замах су били сувише јаки да би их Двор лако приморао на покорност.

Томе су свакако допринели и први већи успеси српске војске у борби против непријатеља. У шајкашком округу je готово потпуно нестао ауторитет официра, како у војном погледу, тако и у погледу земаљске управе. Власт су потпуно преузели у своје руке локални народни одбори, који су блокирали општинске касе и житнє магазине и завели скупљање животних намирница. У Тителу je отворена радионица у којој су понтонска кола адаптирана у артиљеријска возила. Осетивши опасност која им прети од трупа из Бачке и Баната, које су се почеле концентрисати, српска војска je настојала да у своје јединице унесе ред. Тако je 18. јула донет војни закон по коме су сви мушкарци за војну службу распоређени у четири класе. Ha челу шајкашких трупа je стајао пуковник Сурдучки.

Најжешће борбе у Војводини током револуције 1848-1849. године вођене су код Сентомаша. Ту je пуковник Сурдучки по сопственој замисли наложио инжењеру Хенклу да подигне земљано утврђење „Србобран", по коме ће касније Сентомаш добити своје садашње име. Први напад на Сентомаш био je 13-14 јула 1848. го­дине и одбијен je. Тешко je поуздано рећи да ли су у њему учествовали и Ђурђевчани, али ако се зна да je међу шајкашима било много Ђурђевчана, који су учествовали у заједничким борбама, онда се може претпоставити да су учествовали и у одбрани Сентомаша. Други напад на Сентомаш je био у августу 1848. го­дине и такође je одбијен.

Одбијен je и трећи напад 21. септембра 1848. године. Beh у августу 1848. године мађарске трупе су се почеле концентрисати код Јарка, Темерина и Сирига, а нарочито велика опасност од њихове офанзиве je запретила у пролеће 1849. године. У то време je српски покрет већ почео да губи своју револуционарну суштину34, а народни одбори нису више били органи револуционарне власти. Српска војска je такође губила револуционарно обележје утапајући се у царску војску. Деморалисана, гу­била je борбеност и дисциплину. Дезертерство и анархија захватили су целу Шајкашку, па и шајкаше из Ђурђева. Честа je била појава крађа и убистава. У таквим приликама je дочекана и снажна офанзива мађарске војске у пролеће 1849. године под командом генерала Перцела. Најжешће борбе су вођене код Сентомаша где je погинуло око 2.000 бранилаца. После пораза српски војници су напуштали положаје и давали се у бекство. Нападима мађарске војске једино je одолевала Тителска висораван, коју су бранили Стеван Книћанин и Ђорђе Стратимировић. Последњи сукоб je био 23. јуна 1849. године, а после тога се мађарска војска повукла из Бачке. На крају je капитулирала пред руском војском код Вилагоша 13. августа 1849. године и тиме су биле завршене ратне операције. Шта je било у то време са мештанима Ђурђева може се сазнати само на основу предања, а она гов оре да су се они у јеку најжешћих ратних операција мађарске војске склонили управо на Тителску висораван. Њихово село je било запаљено. Изгорела je цела архива православне цркве тако да de facto не постоје важни подаци за ово место до револуције 1848. године и о току саме револуције у њему.

Шајкашка je у овој револуцији изгубила око четвртину свог становништва. Аустријски генерал Дитрих je пропутовао кроз majкашка села непосредно после револуције и послао je цару извештај у ком се каже: „Шајкашка и Потисје су опустошени, у њима се ништа не сеје и не обнавља, а избегло становништво нема хране и гладује"³⁵.

И поред угушења револуције 1848-1849. године остаци феудалног уређења ипак су задобили смртни ударац, а тиме je омогућен бржи развој капитализма. За услуге које су учинили Бечком двору, Срби су добили посебну управну област под именом Војводство Србије и Тамишки Банат (1849-1860). С обзиром да су Срби у тој Војводини чинили свега четвртину становништва, може се рећи да je она само по имену била српска. Војна граница на територији Војводства Србије, укључујући и Шајкашки батаљон, остала je под посебном војном управом. Укидањем Баховог апсолутизма (1851-1859) заведено je уставно стање, а у децембру I860. године je укинуто Војводство Србије и Тамишки Банат.

У Војводини je успостављена жупанијска управа, a војна граница je и даље остала под војном управом. Године 1867. склогаьена je Аустро-угарска нагодба, по којој je до тада јединствена Хабзбуршка монархи] a подељена на аустријски и угарски део, а оба државна дела су имала заједничког владара те заједничка министарства спољних послова, финансија и војске. Војводина се нашла у границама Угарске, а такво стање he остати до 1918. го­дине. Beh 1868. године донет je познати „Закон о народностима" по којем су сви становници Угарске правно били једнаки, без обзира на верско и национално обележје. Међутим, мора се имати у виду да je он био веома много злоупотребљаван и био основа за помађаривање народности.

Шајкашки батаљон je укинут 9. јуна 1872. године царском наредбом, а законским чланом XXVII од 1873. године уюьучен je у Бач-бодрошку жупанију. Од тада je територија Батаљона подељена на жабаљски и тителски срез. Жабаљском срезу су припадали: Жабаљ, Ђурђево, Госпођинци, Чуруг и Надаљ. Уређење општина je регулисано XXII законским чланом од 1886. године, који je остао на снази до 1918. године. Шајкаши, па и Ђурћевчани, били су разочарани развојачењем Шајкашког батаљона. Нагло je прекинут дотадашњи начин живота, а становништво на селу ћe убрзо осетити последице деловања капиталистичке привреде. Уследило je осиморашивање великог дела становништва.