ОСНОВНА  ШКОЛА »ЈОВАН  ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ«  ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСГИ ШАЈКАША У ЂУРЂЕВУ ОД ПОЧЕТКА

XIX BEKA ДО 1918. ГОДИНЕ

Територија Шајкашке представљала je одувек првенствено пољопривредни крај. Међутим, у Шајкашком батаљону су такође биле развијене и неке неаграрне делатности, које су првенствено биле потчињене потребама пољопривреде. У Шајкашкој je постојао приличан број занатлија, око тридесетак разних струка. О њиховој делатности постоје, на жалост, подаци само до прве половине XIX века. У Ђурђеву су радиле следеће занатлије: Георгије Михајловић, ћурчија, Јефта Филиповић, ћурчија и Исак Калајић, ћурчијски калфа. Beh после 1826. године има мање података о ћурчијама у Ђурђеву.

Од 1818. до 1926. године највише података има о кројачима. То су били: Стеван Салотак и Карло Салонтаји. Помиње се и чизмар Михајло Јованов. 1826. године у селу je радио ковач Јозеф Хугер, а од 1830. помиње се ковач Лука Богдановић. У првој половини XIX века у Ђурђеву je било неколико трговаца, и то дућанских трговаца и трговаца стоком. Дућански трговац je био Тодор Мушицки, који je 1825. године купио кућу арендатора Јохана Вернера. Мушицки jel818. године имао 30 форинти потраживања од официра Калмана. Од истог официра je имао потраживања и други трговац - Кузман Маленковић у износу од 15 форинти. Ту je био трговац и Јефта Максимовић, а од 1840. године и трговачки син Павле Костић⁴⁸.

Међу трговцима стоком 1833. године помињу се: Јеремија Костић, Павле Ћурчић, Јован Богданов, Михајло и Ћиро Гајшин, Јован Шовљански, Нестор Мушицки, Тимотије Отић и Ђука Радишић⁴⁹.

Власти у Хабзбуршкој монархији су још од краја XVIII века нарочиту пажњу посвећивале гајењу свилене бубе и развоју свиларства. Колико je свиларство било развијено у Шајкашкој потврђује чињеница да je већ 1804. године у Шајкашком батаљону било засађено 15.261 дудово стабло. Команда Шајкашког бата љона строго je водила рачуна о одржавању расадника дудова, о њиховој заштити од стоке, као и о радној снази за одржавање дудара. Тридесетих година XIX века и учитељи су били обавезни да науче децу основним знањима о гајењу свилене бубе. И у Ђурђеву je био засађен велики број дудових ставала. Забележено je да je у Ђурђеву 1845. године произведено највише чаура свилене бубе. Гајење свилене бубе било je развијено у овом крају, па и у Ђурђеву, дуги низ година, а ишчезло je тек након Другог светског рата.