ОСНОВНА  ШКОЛА »ЈОВАН  ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ«  ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

РЕЗИМЕ

Данашње село Ђурђево налази се јужно од Жабља и једно je од четири места у жабаљској општини. Геоморфолошке и климатске прилике овог села заједничке су за целу општину Жабаљ те се у том контексту једино могу посматрати. Ђурђево има континенталну климу која je погодна за развој богатог биљног и животињског света. Водоснабдевање становништва je одувек било доста добро, иако je било мало заступљено врдоснабдевање из дубоких артерских хоризоната. У Ђурђеву je 1968. године било укупно днанаест јавних бунара, a данас ни један од њих није у функцији.

Од свог постанка 1800. године Ђурђево се налазило у оквиру Шајкашког батаљона, који je формиран 1769. године као заштитни гранични појас Хабзбуршке монархије према Турском царству. Име овог батаљона потиче од речи „шајка" - тако се звао чамац који су користили граничари. Шајкаши - граничари имали су посебан статус у односу на остало становништво. Њихова обавеза je била да војнички служе у одбрани аустријског царства, да ратују за његов интерес. Граничари су имали право коришћења обрадиве земље и били су ослобођени плаћања одређених феудалних дажбина држави. Ђурђево je остало у оквиру Шајкашког батаљона све до његовог расформирања 1873. године, заједно са следећим местима: Чуруг, Жабаљ, Надаљ, Госпођинци, Сентиван, Горњи и Доњи Ковиљ, Kah, Гардиновци, Тител, Мошорин, Лок, Вилово. Основна ћелија друштва у Шајкашком батаљону била je кућна задруга, коју су чиниле две или више породица, неколико генерација најближих сродника, које су имале равноправно учешће у стицању и коришћењу заједничке задружне имовине.

Према неким изворима село Ђурђево се спомиње још у XIV веку. За време турске окупације насеље je било највероватније порушено. Према другим изворима село се спомиње и у XV веку, али се не може са сигурношћу тврдити да су ти подаци поуздани и тачни. Први званични документи о настанку данашњег насеља потичу из октобра и новембра 1799. године, када су 203 породице из коморског села Темерина затражиле од државних власти дозволу да се населе у Шајкашки батаљон као граничари. Сеоба je извршена тек у пролеће 1800. године. Нови досељеници су добили на коришћење укупну земљишну површину од 6.923 ланаца земље. Ту су подигли куће и тако ударили темеље новом насељу. Убрзо након доласка из Темерина нови становници - православни Срби -подигли су у селу своју цркву и школу. До Првог светског рата културно-просветни живот у Ђурђеву био je слабо развијен.

Револуционарни талас 1848. године захватно je целу Шајкашку па се и Ђурђево нашло на попришту револуционарних збивања. Више година je морало протећи да би се живот у овом месту нормализовао.

Највећи део становништва од настанка села чинили су Срби. Међутим, у знатно мањем броју било je ту и припадника других националности: Мађара, Немаца, Румуна, Русина и осталих. Русини из Бачке су се за Шајкашку област почели интересовати још 80-их година XVIII века, a насељавају се ту од почетка XIX века. Према неким подацима 1810. године у Ђурђеву je било 16, а 1825. године -25 Русина. Русини су се почели масовније насељавати у Ђурђево 70-80-их година XIX века, а 1894. године било их je 930.

Подручје Шајкашког батаљона одувек je познато по квалитетној и плодној земљи, што je омогућавало развој пољопривреде и сточарства. Шајкаши су били слободни поседници земљишних поседа и као такви били су ослобођени феудалних намета. Такав статус они су задржали све до развојачења 1873. го­дине. Оно што je на својеврстан начин обележило тај период у аграрно-поседовним односима Шајкашке и Ђурђева били су стални сукоби око ритске земље. Највећи неспоразуми су избијали између Ђурђева с једне стране и Жабља и Мошорина с друге стране, a трајали су све до Другог светског рата. Поред земљорадње, становништво Ђурђева се бавило и другим привредним делатнос-тима. Тако je било ћурчија, кројача, чизмара, ковача, дућанских трговаца и трговаца стоком. Kao и у осталим подручјима Аустро-угарске монархије, власти су посебну пажњу посвећивале гајењу свилене бубе, па je Ђурђево имало велики број засађених стабала дудова. Свиларство je потпуно ишчезло након Другог светског рата.

Када je 1914. године избио Први светски рат, највећи део становништва Шајкашке учествовао je у борбама у редовима аустро-угарске војске, али je било доста и оних који су тражили погодни моменат да се прикључе српској војсци. Ћурђево се може похвалити са доста својих мештана који су се заједно са фпском војском борили против непријатеља. Завршетком Првог светског рата распала се Аустро-угарска монархија, a Војводина се заједно са Србијом нашла у границама новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Након Првог светског рата у Ђурђеву се обнавља привредни, политички и културно-просветни живот. Пољопривреда je и даље била основна грана привреде у овом месту, али се сада знатно брже почиње развијати занатство и трговина. Велики помак je учињен у културно-просветном развитку села: активно раде читаонице, Ловачко и Ватрогасно друштво, црквени хор, 1939. године се оснива Соколско друштво у оквиру којег раде разне секције.