ОСНОВНА ШКОЛА »ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ« ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ« ЂУРЂЕВО

ОСНОВНА ШКОЛА »ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ ЗМАЙ« ДЮРДЬОВ

СРПСКА ШКОЛА У ЂУРЂЕВУ

Српска школа у Ђурђеву пресељена je из Темерина када су се српске породице 1800. године доселиле у ово место. Већ након четири године je забележено да je школска зграда нова, добра, а похађа je 40 ђака51. Први учитељ о коме имамо податке je ђакон Ћипровац, коме je 1815. године додељен и учитељ Станимиров из Надаља⁵². Када je 1816. године Ћипровац отишао из Ђурђева, за учитеља je постављен млади Александар Мушицки из истог места. Међутим, он убрзо одлази на школовање у Беч па на његово место долази Александар Алексијевић, кога je по жељи општине сменио теолог Јован Молдановић⁵³.

Од 1820-1830. године овде je учитељевао Стева Алексић, затим Арсеније Миловановић (од 1826), Максим Живковић (од 1831), Јован Тешић и Ђорђе Анђелић (1840-1847), Стеван Поповић (од 1862) и Стеван Јанковић (од 1866). Непосредно пред развојачење Батаљона Ђурђево je имало два учитеља: Павла Бокшана за мушку и Илију Барбуловића за женску децу. До 1840. године школа je имала једно, а од 1872. године два оделења. До 1918. године ова школа je као и највећи број других народних школа у Монархији имала карактер конфесионалне школе, што значи да je била под патронатом цркве. Од 1879. године у све школе у Угарској се као обавезан предмет уводи мађарски језик, па тако и у школи у Ђурђеву.

Када je 1872. године донета „Уредба за српске народне школе", истовремено je заведена обавезна настава за децу између шест и дванаест година и тзв. недељна школа, која je трајала три године и то за дечаке до 15, а за девојчице до 16 година. Током зиме се одржавала по 5 сати недељно, а током лета по 3 сата. Ову су школу морали похађати сви они ђаци који су намеравали да заврше неки занат или да се баве трговином. Треба рећи да je у ђурђевачкој школи од 1904. године радила и економска (домаћинска) школа.

На основу Записника из 1899. године сазнајемо да су у то време у ђурђевачкој основној школи учитељи били Коста Крчединац, Радослав Николић и Даница Тења, а од 1901. године Данијела Каракашевић, Коста Крчединац, Даница Пецева и Радослав Николић. Из Извештаја о уписаним ђацима у општинске школе сазнајемо да je 1910. године уписан 381 ученик, а у недељну школу 151 ученик. Beh 1911. године уписано je 397 деце и то: у І разред - 101, у II разред - 84, у III разред - 74, у IV разред - 68 и у V-VI разред 70 ученика.

У периоду од 1800-1917. године српска школа у Ђурђеву je променила неколико назива: од 1890. године она je Ђурђевачка општинска свакодневна школа (A Sajkasgyörgyei elemi mindennapi iskola}; од 1895. године се зове Ђурђевачка општинска основна школа (A Gyurgyevai elemi kösegi tanoda); од 1917-1919. године она je Општинска основна школа Ђурђево. Од 1908-1920. године сменили су се следећи управитељи Српске школе: 1908. године Радослав Николић, 1909. године Тодор Шовљански, 1910. године поново Радослав Николић све до 1920. године.